назад на лидери

Лидери Совјетске Државе



Никита Хрушчов
(1953. - 1964.)


Хрушчов

Никита Хрушчов









Година рођења:
17. април 1894.;

Година смрти:
11. септембар 1971.;

Генерални секретар КПСС:
1953. - 1964.;

Члан КПСС:
од 1918.;

Служба:
Совјетска армија 1941. - 1945.;

Чин:
Генерал-лајтант СССР-а;

Брак:
Нина Хрушчова;

Наследник:
Леонид Брежњев;

Никита Сергејевич Хрушчов (рус. Ники́та Серге́евич Хрущёв О овој звучној датотеци слушај (помоћ·инфо), укр. Мики́та Сергі́йович Хрущо́в; Калиновка, Дмитријев срез, 17. април 1894 — Москва, 11. септембар 1971) је био вођа Совјетског Савеза након смрти Јосифа Стаљина. Био је први секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза (КПСС) од 1953. до 1964. и Премијер Совјетског Савеза од 1958. до 1964.
Никита Хрушчов је рођен у селу Калиновка, Дмитријев срез, Курска губеранија Руске Империје (данас Курска област Руске Федерације). Године 1908. његова породица се преселила у Јузовку, Украјина. Мада је очигледно био интелигентан, био је у прилици да изучи само две године школе, и вероватно је постао потпуно писмен у својим касним двадесетим или раним тридесетим. Радио је као столар у разним фабрикама и рудницима. Током Првог светског рата, Хрушчов се умешао у активности трговачког синдиката, а након Бољшевичке револуције 1917. борио се у Црвеној армији. Постао је члан партије 1918. и радио је на разним управним и партијским положајима у Донбасу и Кијеву. Године 1931, Хрушчов је премештен у Москву, а 1935. је постао први секретар Московског градског комитета (Москва Горком). 1938. је постао први секретар Централног комитета украјинске комунистичке партије. Од 1934. је био члан Централног Комитета КПСС, и члан Политбироа Централног Комитета од 1939.

Долазак на власт

Након Стаљинове смрти, марта 1953. дошло је до борбе око власти између различитих фракција у партији. Хрушчов је победио, поставши партијски вођа 7. септембра исте године, а његов главни ривал, шеф НКВД-а Лаврентиј Берија, је ликвидиран у децембру. Пратио је реформски курс, и шокирао делегате на 20. партијском конгресу, 23. фебруара, 1956, својим чувеним Тајним говором у коме је одбацио „култ личности“, који је окруживао Стаљина, и оптужио Стаљина за злочине почињене током Великих чистки. Ово је практично отуђило Хрушчова од конзервативнијих елемената у партији, али је он успео да победи оно шта је назвао Антипартијском групом након што нису успели да га отерају са власти 1957. године.
Хрушчов је заменио Георгија Маљенкова на месту премијера 1958. године, и устоличио се као неприкосновени вођа и партије и државе. Постао је Премијер Совјетског Савеза 27. марта 1958. године. Хрушчов се залагао за реформу совјетског система, и почео је да ставља акценат на производњу потрошних добара уместо тешке индустрије.
Током посете Ричарда Никсона Совјетском Савезу 1959. године, Хрушчов је учествовао у ономе шта је касније постало познато као Кухињска дебата. Хрушчовљев нови став према западу као ривалу уместо као злом ентитету је отуђио СССР од комунистичке Кине.

Извор: www.wikipedia.com